АНАЛИЗА СТАЊА НАСИЛНИЧКОГ КРИМИНАЛИТЕТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Апстракт: Овим радом се анализира стање насилничког криминалитета у Републици Српској, а као основа за анализу су послужили доступни подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске и Републичког тужилаштва Републике Српске. Кроз приказ и анализу доступних података покушава се закључити која су то кривична дјела насилничког криминалтета најзаступљенија у Републици Српској у посматраном периоду, какав је тренд тих кривичних дјела, те предложити поједине мјере које би могле допринијети позитивном тренду смањења броја извршених кривичних дјела. 

Кључне ријечи: кривично дјело, насилнички криминалитет, криминалитет, насиље.

           

Увод

Разни облици насиља општа су појава у савременом свијету, са тенденцијом њиховог пораста, што посебно забрињава. У тражењу узрока наводе се различита мишљења, али опште прихваћене теорије још увијек нема. Узроци се траже у природи  човјека и у друштвеним условима у којима човјек живи. Из групе деликата који се уобичајено сврставају у насилнички криминалитет, посебну пажњу заслужују деликти који остављају тешке послиједице на жртве кривичних дјела и деликте који се најчешће врше. Управо ови деликти остављају највеће послиједице на друштво и утичу на угрожавање безбједности грађана. Друштвена опасност од стране криминалитета, негативне друштвене појаве која се испољава кроз различите форме је велика. Класификација форми криминалитета је различита, а већина аутора у класификовању криминалитета као посебну форму истиче насилнички криминалитет. Према Бошковићу криминалитет се дијели на деликте насиља, имовинске деликте, привредни криминалитет, организовани криминалитет, компјутерски криминалитет, саобраћајну делинквенцију, сексуалну делинквенцију, политички криминалитет, еколошку делинквенцију, малољетничку делинквенцију и рецидивизам (Бошковић, 2006:96). Типови криминалитета према Игњатовићу се дјеле на насилнички криминалитет, имовински криминалитет, политички криминалитет и саобраћајни криминалитет (Игњатовић, 2005:265). Дакле, лако се може уочити да се насилнички криминалитет издваја као посебна форма испољавања криминалитета, која, с обзиром на послиједице, привлалчи пажњу научних радника и истраживача.

У анализи званичних показатеља Министарства унутрашњих послова Републике Српске и Републичког тужилаштва Републике Српске, која слиједи у овом раду, покушаћемо дати одговор на следећа питања: Која се кривична дјела насилничког криминалитета најчешће врше у Републици Српској?; Какав је тренд ових кривичних дјела у смислу њиховог раста или смањења?; Да ли постоји несклад у званичним подацима државних институција? итд.

Насилнички криминалитет

Међу манифестацијама криминалног понашања тешко је наћи ону која код становника било ког дијела свијета изазива толико снажну реакцију као што је то случај са насилничким злочинима. За разлику од неких других типова криминалитета (попут имовинског) код којих често изостаје осуда дјела и његовог учиниоца, на насилничка дјела се реагује бурно и са неспорним одбацивањем. Ову чињеницу добро познају како органи формалне социјалне контроле, тако и медији и творци продуката масовне културе. Ови први, често огорчење грађана и њихов страх од виктимизације користе да би пооштрили пунитивну реакцију на свеукупни криминалитет, медији конзументе засипају сензационалистичким приказивањем насилничких дјела, аутори дјела популарне културе шокирају гледаоце и читаоце најбизарнијим причама које, константно помјерају границе приказане бруталности (Игњатовић, 2011:180).

Насилнички криминалитет се у  криминолошкој литератури најчешће дефинише као криминалитет који обухвата кривична дјела са елементима насиља, тј. кривична дјела код којих се ради постизања одређеног циља користи напад на жртву или се њиме пријети. Сва насилничка понашања имају јединствено, опште обиљежје, које их међусобно повезује: у свим насилничким понашањима послиједица је оштећење жртве којој се физичком силом наноси физички и/или психички бол, мањег или већег интезитета, што може довести до уништења жртве. Кривична дјела у којима је иманентно насилничко понашање, насилничка суштина произилази из конструкције бића кривичног дјела у којој сила или озбиљна пријетња, вријеђање или злостављање и туча или дрско и безобзирно понашање чине битно обиљежје тог кривичног дјела. Дакле, у свери појма насилничког понашања налазе се деликти насиља врло различите природе и интезитета, од реалне увреде до убиства, од злостављања до тешких аката терора. Најчешће и најтипичније законске ознаке за насилничка понашања су: насиље, сила, пријетња и злостављање (Марковић, 2007:204).Кривична дјела са обиљежјима насиља поред сличности, радње насиља, међусобно се разликују према начину, односно сврси коју радња насиља има у бићу дјела. У складу са овим критеријумом, кривична дјела са елементима насиља могу се подјелити на: кривична дјела насиља и кривична дјела у оквиру којих се насиље користи као метод, средство у извршењу другог кривичног дјела. С тим у вези, јасно се може закључити да када кажемо насилнички криминалитет, под тим подразумијевамо она кривична дјела која карактерише брутално и агресивно поступање њихових извршилаца, гдје је само насиље доминантног карактера, без обзира да ли оно представља дио саме радње извршења кривичног дјела, или представља неки други битан елемент конкретног кривичног дјела.

Насилнички криминалитет у домену класичног криминалитета           

Говорећи о самом облику испољавања насилничког криминалитета, свакако да се морамо ослонити на дефинисање, односно дефиницију насилничког криминалитета. Према томе, свакако је јасно, да обзиром на начине извршења ових кривичних дјела, њих можемо посматрати са аспекта груписања у поглављима кривичног закона гдје су она између осталог, сврстана у кривична дела против живота и тијела, против имовине, против слобода и права грађана, против полног интегритета, против брака и породице, против јавног реда и мира, против опште сигурности људи и имовине итд. Односно, узевши у обзир све наведено, можемо да у ова кривична дјела убрајамо сва она кривична дјела у чијем се начину извршења примјењује сила или озбиљна пријетња. Када је ријеч о кривичним дјелима из групе против живота и тијела, овдје бисмо издвојили кривична дјела убисто, тешко убиство, убиство на мах, убиство дјетета при порођају, недозвољен прекид трудноће, тешка и лака тјелесна повреда, учествовање у тучи, угрожавање опасним оруђем при тучи или свађи.

Када је ријеч о кривичним дјелима која су систематизована у групу против слобода и права грађана издвојићемо поједина кривична са елементима насиља која су актуелна.

То су повреда равноправности грађана, противправно лишење слободе, отмица, принуда, злостављање, угрожавање сигурности, нарушавање неповредивости стана, повреда слободе вјере и вршења вјерских обреда, повреда слободе изражавања националне припадности, и друга кривична дјела. Када говоримо о кривичним дјелима која су уперена против полног интегритета издвојићемо силовање, обљубу над немоћним лицем, полно насиље над дететом, обљуба злоупотребом службеног положаја, недозвољене полне радње и друга кривична дјела. Као најактуелније кривично дјело из групе дјела против брака и породице, на нашим просторима превасходно треба споменути насиље у породици или породичној заједници. И наравно, ту су и кривична дела против имовине, гдје треба истаћи: разбојништво, разбојничку крађу, тешку крађу, крађу и изнуду. Док код кривичних дјела против јавног реда и мира, треба навести: насилничко понашање, спречавање службеног лица у вршењу службене радње, напад на службено лице у вршењу службене дужности, изазивање националне, расне или вјерске мржње,раздора или нетрпељивости, као и друга кривична дјела.

Насилнички криминалитет у домену организованог криминалитета                       

Организовано насиље представља врсту организованог криминала у којој доминира  насиље. (Бошковић, 2003:233). Док се под насилничким криминалитетом обично сматра да он обухвата кривична дјела код којих се ради постизања неког одређеног циља користи напад на живот или тијело или се њиме пријети (Игњатовић, 2002:264). Када је у питању насилнички криминалитет који је у домену организованог криминалитета, односно који се испољава у његовом склопу, са сигурношћу можемо рећи да су ту најчешће у питању поједина кривична дјела којима се угрожава лична и имовинска безбједност грађана. Познато је да организовани криминал за свој главни циљ има богаћење и стварање профита, уз јачање финансијске моћи и одређених позиција у друштву, свакако ту треба направити паралелу која се односи на сегменте када се он доводи у везу са насилничким криминалитетом. У овом смислу можемо споменути појаву која је у слободном жаргону познатија као „Рекет“. Ово је дјелатност организовног криминалитета која спада у домен насилничког криминалитета а која се састоји у томе што криминална организација нуди „услуге заштите” одређеном лицу и одређује му износ новца који мора да плати за наводно учињене услуге, које су пропраћене озбиљном пријетњом, често и силом, уколико то лице одбије или намјерава да одбије понуђену „заштиту”. Једноставније речено, ово је облик кривичног дјела изнуде који се састоји у придобијању новца изнуђивањем или уцјенама различитих облика.

             

Насилнички криминалитет у домену политичког криминалитета

           

            Под политичким криминалитетом се подразумијевају кривична дјела којима се напада на постојећи друштвени поредак једне земље у циљу њеног рушења (Modly., Корајлић, 2002:457-458). У групу кривичних дјела против уставног уређења су систематизована кривична дела која се сматрају политичким криминалитетом. Сва кривична дјела која се могу сврстати у политички криминалитет укључују насиље које је усмјерено против државних институција и оних који представљају државу.

Еуростатистика насилничког криминалитета 2003-2009 године

Држава	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009
Белгија	100876	101555	104316	107369	108689	112666	115019
Бугарска	12796	11284	10623	8766	8696	8538	9229
Чешка	22763	24025	22079	19454	19976	18187	17367
Данска	19283	19443	19135	19670	20673	24928	26320
Њемачка	204124	211172	212832	215471	217923	210885	208446
Естонија	2411	3287	4755	5154	5834	9082	7406
Ирска	9955	9362	8906	8980	17586	19152	18614
Грчка	10140	10145	10271	10427	10851	11220	12242
Шпанија	109978	108820	112426	114205	113473	116567	112926
Француска	292658	292088	307501	326065	324765	331778	341942
Италија	111165	131764	136322	145209	153997	146598	131610
Кипар	294	383	325	319	301	319	452
Латвија	3200	3366	2879	2750	1919	1928	1866
Литванија	6042	6566	6561	5498	4754	4372	4204
Луксембург	2124	2433	2367	2471	3233	3197	3264
Мађарска	31484	33364	32760	29728	29645	33035	32064
Малта	.......	406	403	390	422	382	376
Холандија	106410	109887	131860	131388	131495	126679	126770
Аустрија	148758	172115	148748	135121	133546	129613	134142
Пољска	77152	74614	68141	61399	54629	52122	51128
Португал	23414	24266	23232	24157	21734	24455	24421
Румунија	6281	6388	6469	7240	7044	6842	6781
Словенија	2893	2928	2856	3069	3087	2638	2804
Словачка	13724	13755	12906	10896	9620	9030	8337
Финска	35293	36540	37105	38037	41664	42215	39595
Шведска	83782	86107	94205	98154	104627	108448	111702
Енглеска и Велс	1133506	1201967	1219861	1205065	1099321	1035008	1001322
Шкотска	27426	27400	26558	27618	25182	24777	21632
Сјеверна Ирска	32735	32512	34408	35223	32545	32694	33100
Лихтенштајн	109	96	107	88	86	93	95
Норвешка	20039	21360	21381	22591	23205	23848	24261
Швицарска	10151	11917	11544	12784	13537	12560	15360
Црна Гора	3940	4281	3787	3537	3070	2577	3205
Хрватска	10032	11292	12405	13235	12966	12985	12220
Македонија	860	1094	1133	993	1037	905	.....
Турска	103685	114594	125337	164972	140416	167323	.....
Албанија	.....	......	......	......	.....	241	.....
БиХ	.....	......	......	......	.....	1510	1841
Србија	25513	27950	29068	28864	29316	29582	32061
Косово	......	.......	.......	.......	......	17186	16199

Табела бр.1.Подаци насилничког криминалитета по Еуростату за период 2003-2009.године

Представљеном табелом приказана је глобална феноменолошка димензија насилничког криминалитета која је евидентирана у бази Еуростатистике, а односи се на период доступних и расположивих података који су обухваћени и регистровани у временском периоду од 2003-2009. године. Из приказаних табеларних показатеља видљиво је присуство кривичних дјела насилничког криминалитета које у зависности од земље до земље постоји у различитим димензионим категоријама, а што је свакако условљено широким спектром реакција друштвеног апарата који у принципу спречава извршење оваквих појавних облика криминалитета, или бар уколико превентивно дјеловање закаже, адекватном репресивном реакцијом на овакав криминалитет постиже се генерално превентивно схватање и поимање да је овакав облик криминалних активности веома негативан и да држава има озбиљну намјеру у његовом сузбијању и спречавању. Такво схватање заступљено је у готово свих 40 земаља које су обухваћене Еуростатистичким показатељима а чему у прилог иду евиденције ових кривичних дјела у константном периоду од 2003-2009. године. Међутим, постоје одређени изузеци који се односе на земље као то су Албанија, Босна и Херцеговина и Косово. Наиме, у овим земљама, овај облик криминалитета почео је да се региструје тек од 2008. године, а свјесни смо чињенице да су овакви криминални акти били заступљени у наведеним земљама и у ранијим периодима.

Када је ријеч о Босни и Херцеговини представљеним графиконом јасно је видљиво да су се насилничка кривична дјела почела регистровати тек од 2008. године гдје је забиљежен број извршених 1510 кривичних дјела насилничког криминалитета. Наредне, дакле, 2009. године видљив је пораст овог броја кривичних дјела за 331 више извршено кривично дјело из ове области или за 21,92% у односу на претходну годину.

Графикон 1:Приказ КД Насилничког криминалитета у БиХ

по статистикама Еуростата за период 2008-2009.године.

Статистички показатељи МУП-а Републике Српске 2007-2011.

Кривична дјела
Година	2007	2008	2009	2010	2011	2012
Разбојничке крађе	9	7	3	4	4	2
Тешке крађе	3673	3718	3673	3132	2812	2855
Разбојништва	158	187	223	151	144	133
Изнуде	71	56	54	46	38	47
Уцјене	2	4	4	3	4	9
Убиства	35	25	28	19	16	29
Убиства у покушају	25	21	18	17	18	10
Лаке тјелесне повреде	708	651	626	486	366	383
Тешке тјелесне повреде	190	171	159	154	186	191
Учествовање у тучи	26	16	13	7	19	14
Силовања	18	15	12	13	12	15
Насиље у породици	455	375	250	256	219	267
Насилничко понашање	89	58	78	55	35	63
Спреч.сл.лица у врш.сл.радње	40	31	31	30	36	21
Напад на сл.лице у врш.сл.дужности	93	82	97	82	88	71
Крађе	2513	2590	2120	1961	1963	2320

Табела 2:Приказ доступних регистрованих кривичних дјела из области насилничког криминалитета за период 2007-2012. године

Када је ријеч о насилничком криминалитету, дакако да можемо о томе говорити са више аспеката, тврдњи, теорија, праксе и закључака. Међутим, у овом дијелу статистичког приказивања користили смо релевантне податке Министарства унутрашњих послова Републике Српске за наведени период у којем нису била класификована кривична дјела насилничког криминалитета. Наиме, из доступних информација издвојили смо нека кривична дјела која по својим обиљежјима и самом бићу могу да се сврстају у групу кривичних дјела насилничког криминалитета. Јасно је да се у овом контексту могу сусрести различита опречна мишљења која се односе на дио класификације која кривична дјела могу да спадају у насилничка. Ипак, схватања смо да сва она кривична дјела која у свом  концепту остварења не могу да се остваре без употребе насиља које представља један кључни, саставни елемент самог кривичног дјела, управо и спадају у ову групу кривичних дјела. У наредном графикону приказаћемо која су кривична дјела насилничког криминалитета, а до чијих статистичких показатеља смо дошли према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, према свом интензитету, односно феноменологији, највише заступљени бројчано по врсти кривичног дјела.  

Графиконским приказом уочљиво је да је од свих нама доступних кривичних дјела који су обухваћени статистиком МУП-а РС, најбројнији онај дио кривичних дјела који је усмјерен на општи, односно имовински криминалитет. У том смилсу, можемо рећи да су кривична дјела тешких крађа и крађа, најзаступљенија у области кривичних дјела када је ријеч о насилничком криминалитету.

Графикон 2: Збирни показатељи најучесталијих кривичних дјела

насилничког криминалитета према подацима МУП-а РС

                      период 2007-2012. год

У овом смислу, овим кривичним дјелима би требали као подгрупу поред основице, општи-имовински криминалитет, додати  подгрупу...насилнички.!!!Након ових кривичних дјела на ред долазе Лаке тјелесне повреде, Насиље у породици или породичној заједници и Тешке тјелесне повреде.  Након тога слиједе кривична дјела разбојништва итд. Приказаћемо нека од кривичних дјела која по својој звучности, спектакуларности извршења, бруталности при извршењу и страху који изазивају код грађана, у погледу стања безбједности, могу да говоре о одређеним безбједносним показатељима и стању безбједности на одређеној територији у смислу прогнозе њихове ескалације, стагнације или смањења, а на основу свих друштвено социјалних и других показатеља извршена је наведена прогноза за одређена кривична дјела.  

Представљеном прогностиком а на основу свих социо-друштвених и економских фактора који су релевантни приликом прогнозе одређених појавних облика криминалитета, може се предпоставити да ће кривична дјела убистава у дугорочном истраживачком периоду доживјети одређену ескалацију у смислу повећања његовог броја, без обзира о врсти и начину на који се она извршавала. Дакле, алармирањем надлежних органа овакав негативан тренд морао би да се спријечи.

Графикон 3:Прогностика тренда КД убистава

на основу анаизе статистичких показатеља

по годинама евидентирања у МУП-у РС

Кривична дјела Тешких крађа иако сама по себи заузимају 47% извршених кривичних дјела у свеукупном збиру горе представљених кривичних дјела насилничког криминалитета, може се рећи да периодично осцилирају у погледу ескалације, стагнације или опадања. Међутим, на основу друштвено-економских односа и уопште финансијске моћи и расположења становништва на нашим просторима,  у наредном периоду може се очекивати пораст ових кривичних дјела.

          

      Графикон 4:Прогностика тренда

        КД Тешких крађа на основу анаизе

    статистичких показатеља по годинама

             евидентирања у МУП-у РС

Кривична дјела Изнуде која су сама по себи интересантна прије свега због односа извшиоца ових кривичних дјела и оштећених лица која су обухваћена овим кривичним дјелима, засигурно у последње вријеме на нашим просторима завређују велику медијску, али и безбједносну пажњу.

Графикон 5:Прогностика тренда КД Изнуда на основу

 анаизе статистичких показатеља по годинама

               евидентирања у МУП-у РС

Када је ријеч о разбојништвима, евидентно је да су она увелико присутна и да код јавности изазивају велику пажњу, страх и одређену дозу несигурности. Према расположивим подацима МУП-а РС прогностика за ова кривична дјела огледа се у тренду опадања у наредном периоду, иако се у медијима све чешће сусрећу наслови и натписи ударних вијести да су ова кривична дјела итекако учестала.

Графикон 6:Прогностика тренда КД Разбојништва на

основу анаизе статистичких показатеља по годинама

                  евидентирања у МУП-у РС

У односу на претходни графикон можемо се послужити упоредним показатељима за период првих шест мјесеци 2011. и 2012. године, како бисмо показали да ипак ова кривична дјела нису знатно опадајућа, те да се извршиоци који су склони насилничком криминалитету у великој мјери управо одлучују за ову врсту извршења кривичних дјела. 

КД	I-VI 2012.	I-VI   2011.	%
Разбојништва	83	79	5,1

Табела3:Приказ пријављених разбојништава

   у првом шестомјесечном извјештају

     МУП-а РС за 2012. и 2011. год.                           Графикон 7: Пприказ пријављених    

                                                               разбојништава  првог шестомјесечног извјештаја

                                                                         МУП-а РС за 2012. и 2011. годину

Статистички показатељи Републичког тужилаштва Републике Српске за поједина кривична дјела насилничког криминалитета за период 2007-2011.године

Када је ријеч о раду РТ РС за 2007. годину а који се односи на пријаве у раду за поједина КД насилничког криминалитета, можемо рећи да су из ове области најзаступљенија КД Крађе и Тешке крађе. Интересантно је то да су КД Насиље у породици или породичној заједници на трећем мјесту по бројности извршења, за којим слиједе Тешке тјелесне повреде, Насилничко понашање, Изнуде и Напад на сл. лице у вршењу сл. радње, Разбојништва итд.

Графикон 8:Приказ најзаступљенијих пријава

у раду РТ РС 2007.год.за поједина КД насилничког  криминалитета

Представљеним графиконом јасно је уочљиво да су казне затвора изречене највише за кривична дјела како слиједи: Тешка крађа, Тешке тјелесне повреде, Крађе, Разбојништва, Убиства, Насиље у породици или породичној заједници и тако даље.

Графикон 9:Приказ изречених пресуда-казне затвора за КД

      насилничког криминалитета према подацима РТ РС

                           за период 2007. године.

Када је ријеч о 2008. години у раду РТ РС највише пријава односило се на Крађе и Тешке крађе. Након њих слиједи Насиље у породици, Тешке тјелесне повреде, Разбојништво, Насилничко понашање, Напад на сл.лице у вршењу сл.радњи, Изнуде итд.

Графикон 10:Приказ најзаступљенијих пријава у раду РТ РС 2008.год.

за поједина КД насилничког криминалитета

У графикону 11 представљене су изречене казне затвора за пријављена кривична дјела како би се јаснија слика представила у односу пријављених и пресуђених ствари а по питању кривичних дјела насилничког криминалитета а све у циљу јасније представе о слици адекватног реаговања правосудних органа и примјени казнене политике на кривична дјела насилничког криминалитета.

Графикон 11:Приказ изречених пресуда-казне затвора за КД

насилничког криминалитета према подацима РТ РС

                    за период 2008. године.

На основу наведених пријављених и пресуђених ствари код ових кривичних дјела, јасно је да постоји одређени дисбаланс и велика несразмјерност, што опет може да отвара тему за неке друге стручне радове и анализе. 

Евиденто је да у 2009. години по раду РТ РС је најзаступљенија проблематика кривичних дјела Крађа и Тешких крађа. Након ових кривичних дјела слиједи Насиље у породици или породичној заједници, Тешке тјелесне повреде и кривична дјела разбојништва, Напад на службено лице у вршењу службене радње, Насилничко понашање, Изнуде итд.

 Графикон 12:Приказ најзаступљенијих пријава у раду

РТ РС 2009.год.за поједина КД насилничког

                   криминалитета

Као и у претходним графиконима приказали смо кривичне санкције-казне затвора за кривична дјела која су обрађена како би се упоредио број пријављених и пресуђених предмета у смислу казне затвора и тиме суштински дао облик примјене казнене политике на начин, да ли је он умјерен, благ или строг. Не уалзећи у меритум ствари судских одлука и рада тужилаштва, предложили бисмо само поређење пријављеног броја предмета и санкционисаних казном затвора.

Графикон 13:Приказ изречених пресуда-казне затвора

за КД насилничког криминалитета према подацима

               РТ РС за период 2009. године

  Графикон 14:Приказ најзаступљенијих                  Графикон 15:Изречене казне затвора

пријава у раду РТ РС 2010.год.за поједина              за КД насилничког криминалитета према подацима КД насилничког криминалитета                      РТ РС за период 2010. године

        Графикон 16:Приказ најзаступљенијих                   Графикон 17:Изречене казне затвора

пријава у раду РТ РС 2011.год.за поједина        за КД насилничког криминалитета према подацима

          КД насилничког криминалитета                                РТ РС за период 2011. год.

Закључак

Из свих представљених и горе обрађених кривичних дјела насилничког криминалитета, јасно се види да су кривична дјела Крађа, Тешка крађа, Насиље у породици или породичној заједници, Тешка тјелесна повреда и Разбојништва, она кривична дјела која би по свему судећи спадала у првих топ пет кривичних дјела насилничког криминалитета, а која су према расположивим подацима била доступна за анализу. Оно што је јако интересантно је проблематика рјешавања ових кривичних ствари пред надлежним судовима у смислу изрицања судских одлука, односно пресуда за ова кривична дјела уколико се узме у обзир број пријављених дјела и број и врста судских одлука. Наиме, у раду су само наведени исходи у облику најстрожије кривичне санкције, односно казне затвора, која у односу на број регистрованих дјела достиже вишеструко мањи број регистрованости. Обзиром на све то питамо се како и на који начин су остали предмети рјешени!? Такође, оно што је још интересантно је несразмјеран број пријављених ових кривичних дјела у Министарству унутрашњих послова Републике Српске и број запримљених пријава у раду које су евидентиране у Републичком тужилаштву Републике Српске, без обзира на то што Републичко тужилаштво у оквиру својих надлежности углавном заступа предмете у жалбеном поступку пред Врховним судом Републике Српске, као и заступање оптужница у предметима који се отворе пред Врховним судом након укидања пресуда окружних судова.

Сумирајући наведено, можемо са великом сигурношћу да закључимо како је насилнички криминалитет у различитим видовима и облицима умногоме заступљен на нашим просторима, а без обзира на тај егзактни податак и чињеницу какво сво зло и посљедице он носи са собом, ипак према његовим извршиоцима, бар када је ријеч о обрађеним кривичним дјелима у овом раду а према доступним информацијама и подацима, примјењује се релативно блага, или чак слободно можемо рећи блага казнена политика у виду одређивања и изрицања санкција.

Када се ради о учиниоцима, важну улогу у профилакси оваквих дјела имају службе задужене за ментално здравље нације. Рано откривање и третман оних форми менталних поремећаја који се чешће запажају код учинилаца, може спријечити један број насилничких дјела. Као најбољи примјер можемо навести резултате повјерљивог Националног истраживања о убиствима и самоубиствима спроведеног у Енглеској и Велсу: чак 17% извршених убистава могло се предвидјети. Такође, јачање васпитне улоге породице и школе на развијање самоконтроле и социјално прихватљивих видова испољавања агресије је следећи задатак. У погледу друштвених чинилаца насилничког криминалитета, требало би прије свега радити на изградњи културе ненасиља и мирног рјешавања свих неспоразума и конфликата, ма колико то нестварно дјеловало у вријеме када нас насиље окружује у сваком тренутку (од телевизијских вијести, преко филмова, рачунарских игрица и осталих продуката масовне културе, до међународних односа у којима се свакодневно демонстрира специфичан „поредак моћи“).

Размишљање о томе како да жртве допринесу смањењу броја виолентних криминалних атака мора почивати на проучавању доприноса оштећених сопственој виктимизацији. Таква разматрања немају никакве везе са „механизмима окривљавања жртве“, већ са потребом да потенцијалним жртвама скренемо пажњу да неке њихове личне црте, навике и понашања повећавају ризик виктимизације. Значајан број насилничких кривичних дјела био би смањен само када би грађани (нарочито млади) избјегавали ризична понашања. Најзад, када се ради о мјестима вршења насилничких дјела (специфична „криминална географија“), имају пуно основа залагања за смањивања буке и загађења, као и пренасељености у великим градовима. Мере одржавања комуналног реда и планска политика регионалног и урбанистичког развоја могу у том погледу бити од великог значаја. Нарочито ако се комбинује са мерама тзв. ситуационе превенције којима се смањује број прилика за вршење дјела насилничког криминалитета.

Дакле, супротстављање насилничком криминалитету подразумјева предузимање мјера превенције на његовом спријечавању и одређених мјера репресије у циљу његовог сузбијања, односно откривања и обезбјеђења доказа. Наведено обухвата један стратегијски приступ уз ангажовање свих надлежних органа у примјени превенције и репресије, као и других субјеката који могу да пруже одговарајућу помоћ, при чему се не смије изгубити из вида значајна дјелатност државе у доношењу одговарајућих прописа и примјени адекватних мјера, и њене пуне подршке у предузимању свих законских мјера у супротстављању насилничком криминалитету. Овим начинима супротстављања делује се на ублажавање неких криминогених фактора, тј. смањењу или елиминисању њиховог утицаја, те на откривање кривичних дјела насилничког криминалитета, њихових учинилаца и обезбјеђење доказа. У појединим државама постоје и слични и различити, а у неким, готово идентични методи који се примјењују у спријечавању и сузбијању  насилничког криминалитета. При настојањима да се неки од њих из иностране праксе користе на нашим просторима, не смију се занемарити битни услови који у тим земљама детерминишу насилнички криминалитет и којима су прилагођени одређени методи.

Литература

1. Бошковић, М., (2006), Криминологија, Правни факултет, Нови Сад;
2. Бошковић, М., (2003), Транснационални организовани криминал, Полицијска Академија, Београд;
3. Игњатовић,Ђ., (2002), Криминалистички аспекти деликата насиља, Деликти насиља, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд;
4. Игњатовић, Ђ., (2005), Криминологија, Правни факултет, Београд;
5. Игњатовић, Ђ., (2011), Појам и етиологија насилничког криминалитета, Зборник радова ''CRIMEN II'', број 2/2011, Београд, доступно на:                   www.ius.bg.ac.rs/crimenjournal/articles/Crimen_002-2011_02.Ignjatovic.pdf;       
6. Марковић, И., (2007), Основи криминологије. Правни факултет Бања Лука, Бања Лука; Модли, Д.,  Корајлић Н., (2002), Криминалистички ријечник, Тешањ;
7. http://crime-zone.com/index.php/statistike/rubrike/statisticki-podaci/789-eurostat-policijske-evidencije-krivicnih-djela-nasilna-krivicna-djela-2003-2009
8. http://www.mup.vladars.net/index2.php?st=vijesti/statistike