РЕКАПИТУЛАЦИЈА И ДОКУМЕНТОВАЊЕ ДОКАЗА ПРИБАВЉЕНИХ ПОСЕБНОМ ИСТРАЖНОМ РАДЊОМ ПРИКРИВЕНОГ ИСТРАЖИТЕЉА
Горан Благојевић, мр[1]
Апстракт
Учесталом појавом организованог криминала чија категоријална одредница представља константност и савременост у својим појавним облицима и извршавању, резултирали су примјену посебних истражних радњи, као адекватан одговор у супротстављању и спречавању најтежих облика кривичних дјела. Немогућношћу супротстављања најтежим облицима кривичних дјела, класичним и стандардним полицијским мјерама и радњама условило је настанак посебних истражних радњи, од којих је једна можда најспецифичнија по својој природи и примјени, а то је прикривени истражитељ, као једна од посебних истражних радњи.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Организовани криминал, посебне истражне радње, прикривени истражитељ.
Abstract
The frequent occurrence of organized crime which is becoming more modern, resulted application special investigations.This is an adequate response in confronting the most serious criminal offenses.Traditional police methods have not achieved the best results in combating and preventing these crimes.Special police investigations are most particularly in combating and preventing the most serious crimes.The undercover investigator is one of the special investigative measures and actions.
KEY WORDS: Organized crime, special investigations, undercover investigator.
УВОД
Употреба прикривеног истражитеља и информатора представља најсложенију посебну истражну радњу, чија примјена изискује испуњење највише услова, нужних за остварење сврхе њеног одређивања (осигурање доказа, предмета и трагова који упућују на извршење кривичног дјела одређених лица, односно припадника криминалне групе и испуњење исто толико важних услова који гарантују тајност). Осим тога, примјена ове радње тражи заштиту тјелесног интегритета лица које се појављује у улози прикривеног истражитеља и информатора. (Симовић, 2009:462).
Искуства страних земаља показују да се ради о једном специфичном методу који се нарочито користи за прикупљање доказа и оперативних информација у домену супротстављања организованом криминалитету. Ова радња има коријене у САД, гдје се у циљу ефикаснијег сузбијања организованог криминалитета, користи тајни агент који се по многим елементима разликује од прикривеног истражитеља. (Антонић и Митровић, 2012:56).
Прикривени истражитељи се у литератури дефинишу као полицијски службеници, којима је додијељен промијењени идентитет (легенда) у одређеном временском периоду, да би дјелујући тајно у контакту са одређеним криминалним круговима, прикупљали информације које ће моћи да се користе за откривање, разјашњавање и спречавање кривичних дијела и то прије свега оних која се односе на организовани криминалитет.
Законом о кривичном поступку Републике Српске прикривени истражитељ је предвиђен као посебна истражна радња која је резултирала потребама за успјешнијем и ефикаснијем супротстављању организованом криминалитету. Наиме одређене криминалне активности организованог криминалитета као што су трговина дрогом, трговина људима, трговина оружјем итд. теже се разоткривају и спречавају примјеном не само традиционалних криминалистичких и кривичнопроцесних метода и средстава, већ и примјеном појединих специфичних истражних техника. Због тога се дозвољава употреба прикривених истражитеља у циљу прикупљања сазнања и доказа о важним чињеницама (Шикман, 2011: 481).
Прикривени истражитељ дјелује на начин да се с промијењеним идентитетом инфилтрира у криминалну групу, те потом овлаштена службена лица, односно полицијске службенике обавјештава о дјеловању те групе (тзв. шпијунира) о активностима, плановима, кретањима и другим стварима припадника криминалне групе, а која обавјештења су значајна за кривични поступак. Дакле, прикривени истражитељ се може дефинисати као облик инфилтрације полицијског службеника, који има заштићен идентитет под унапријед припремљеном легендом у криминалну групу, ради полицијског дјеловања, у складу са одређеним смјерницама од стране органа кривичног гоњења, са циљем прикупљања доказа и кривичног гоњења организоване криминалне групе (Шикман, 2011:481).
Његов рад је обавјештајног карактера, по природи тајна, те усмјерен како на откривање кривичних дјела, тако и на прикупљање података на основу којих се већ откривена кривична дјела могу разјаснити и доказати, али се његовим активностима могу и спријечити кривична дјела која би иначе била извршена од стране припадника криминалне организације.
Осим што ангажовање прикривеног истражитеља представља врсту посебне процесне мјере која се може одредити уз испуњење потребних материјалних и формалних услова, предузимање ове радње по дефиницији подразумијева и појаву у предкривичном, али и кривичном поступку (ако се појави као сведок), једног веома специфичног кривичнопроцесног субјекта.
Његов појам и дјеловање су одређени стадијумском диференцијацијом на преткривични и кривични поступак, што значи да су функционално повезани са подјелом процесних активности на оне које се врше у преткривичном поступку и оне које се предузимају у самом кривичном поступку. Прикривени истражитељ у предкривичном поступку представља једну врсту агента, односно лица које на притајен, крајње дискретан начин, прикупља податке о одређеној организованој криминалној групи или криминалним групама, односно уопште о организованом криминалитету.
У преткривичном поступку је улога прикривеног истражитеља оријентисана на прикупљање доказа у вези дјелатности организованог криминалитета. У ствари, он тада прикупља одређене податке до којих својим прикривеним, односно тајним активностима може да дође. Слични субјекти постоје и у другим кривичнопроцесним законодавствима.
Једном ријечју прикривени истражитељ је криминалистичко стратешки институт који се све чешће употрабљава код откривања сложених облика организованог криминала, посебно међународног.
Иако се од прикривеног истражитеља очекује да сазнања до којих је дошао током боравка у криминалној средини предочи суду у току сведочења тешко би било прихватити гледиште да се његова улога своди само на то. Његова улога и задатак је да, осим квалитетних доказа, константно извјештава о раду криминалне групе и њиховим криминогеним активностима, како би усмјеравао ток истраге која би се на тај начин могла проширити на више од једног или пар лица за које је добијена наредба за ову врсту посебне истражне радње.
У правном смислу употреба прикривеног истражитеља има карактер истражне радње са циљем прибављања правно валидних доказа у процесном смислу. С друге стране криминалистички гледано употреба прикривеног истражитеља подразумијева читав сплет добро осмишљених и планираних активности усмјерених на откривање кривичних дјела и њихових починитеља. Тако да није искључено да његово дјеловање не би могло резултирати и неким другим елементима који би на одговарајући начин били искориштени у сврхе оперативног криминалистичког рада. Овдје треба нагласити да се његова активност не исцрпљује само у могућем појављивању на суду у улози свједока, већ одређена сазнања до којих он дође могу бити од пресудног утицаја за нпр. предузимање одговарајућих оперативних мјера против одређених особа, а које би онда могле утицати и на покретање истраге против особа против којих у конкретном случају није био ангажован прикривени истражитељ.
РЕКАПИТУЛАЦИЈА И ДОКУМЕНТОВАЊЕ ДОКАЗА
Задатак прикривеног истражитеља јесте да својом непосредном активношћу у оквиру криминалне групе прикупи што више оперативиних података на основу којих ће се потпуно расвијетлити криминална активност групе и касније успјешно документовати њено криминално понашање на основу прикупљених доказа. Докази могу бити материјални и нематеријалини. Материјални докази су: откупљени предмети, дарови и сл. Нематеријални докази могу бити: писани извјештаји, аудио, фото и видео записи које је прикупио и сачинио прикривени истражитељ.
Писање извјештаја
Извештаји се пишу у првом лицу, са потписом прикривеног истражитеља; Обухватају догађаје повезане са објектом, особом (радње и околности везане за кривично дјело); Прецизна, детаљно описана и по потреби писана у договору; Сваки контакт, засебан извјештај;
Свједочење на суду-прикривени истражитељ као свједок у кривичном поступку
Саслушање прикривеног истражитеља као свједока је факултативног карактера, оно само представља одређену могућност. У кривичном поступку прикривени истражитељ може да се појави у улози свједока, мада то законодавац није стриктно одредио. Подразумијева се да се предмет свједочења прикривеног истражитеља односи на податке које је прикупио током свог ангажмана у својству прикривеног истражитеља, а прије формално покренутог кривичног поступка.
У литератури у вези са свједочењем прикривеног истражитеља постоје одређена супротна гледишта, која се огледају у следећим дилемама: Да ли прикривеном истражитељу треба омогућити инструмент заштите инедтитета, с обзиром на то да се ради о полицијском службенику који се излаже опасности, а управо излагање опасности је основни критеријум код додјеле заштићеног свједока; Да ли статус заштићеног свједока прикривени истражитељ треба да стекне аутоматски, односно да сама чињеница да се ради о прикривеном истражитељу имплицира својство заштићеног свједока; Ако је прихваћена могућност добијања статуса свједока сарадника да ли то укључује и скривање лика и гласа прикривеног истражитеља, потпуна анонимност. (Халиловић, 2005:65)
Могућност саслушања прикривеног истражитеља у својству свједока регулисана је на одговарајући начин и на међународном плану гдје постоје и неке препоруке које рјешавају ово питање и које државе треба да слиједе. Оне додуше, нису правно обавезне јер ријеч је о препорукама, али су важне зато што долазе од релевантних међународних фактора и изражавају одговарајући цивилизацијски стандард. Ријеч је о препоруци No. R (97) 13 коју је донио Комитет министара Савјета Европе која у додатку, који се односи на застрашивање жртава и права одбране, под бројем III, говори о специфичним правима и поступку који треба усвојити ради успјешне борбе против застрашивања свједока код организованог криминалитета. Међутим, Препорука изричито наглашава да сва ова посебна правила морају увијек да обезбиједе два услова: да изражавају неопходан баланс (равнотежу) измену превенције криминалитета и права окривљеног на фер суђење и да осигурају одбрани да има адекватну могућност да приговори (оспори) доказе који су дати од свједока. (Симовић, 2005:397).
С обзиром да код нас није успостављена јединица за прикривене истражитеље многе законске одредбе требају тек бити донешене или измјењене како би иста функционисала. Тако је неопходно регулисати и питање свједочења на суду доношењем регулатива у Закону о кривичном поступку Републике Српске који се односе на исто.
Поступак прије саслушања
Позив (писани) издан од стране судије (истражног или предсједавајућег); Израда немогућности свједочења (потписује министар); Израда својства (отписник вођа сектора); Обавјештење прикривеног истражитеља; Припрема јединице која брине за сигурност прикривеног истражитеља на суду. (Специјална јединица Министарства унутрашњих послова).
Припрема прикривеног истражитеља за саслушање
Прикривеном истражитељу пред саслушање се омогућава: Преглед његових извјештаја који су саставни дио казненог списа, преглед доказног материјала који је прикупио радом на дјелу; У већини примјера се организује и састанак са тужиоцем који је водио случај и сада тужи на суду као и са вођом комбинације. Прикривени истражитељ се упозорава да лажно свједочење... Не захтјева се од прикривеног истражитеља давање личних података, али се тражи од њега да се идентификује са службеним подацима, радним именом, измијењеним идентитетом, бројем који потврђују његово својство.
ФАЗЕ ПОСТУПКА САСЛУШАЊА ПРИКРИВЕНОГ ИСТРАЖИТЕЉА ПРЕД СУДОМ
Прва фаза саслушања прикривеног истражитеља се односи на позив. Позив долази у запечаћеној коверти коју контактни инспектор уручује прикривеном истражитељу. ПРикривени истражитељ се путем позива обавјештава да је дужан одазвати се на исти, а уједно сазнаје у ком временском периоду се тражи његово присуство.
Позив (одређивање статуса заштићених свједока)
Ако ће откривање одређених личних информација или идентитет појединих свједока, довести до озбиљне пријетње по његов живот или животе његових ближњих одредиће се мјера заштите. Одлука о примјени заштитне мјере свједока је на судији који ће, заједно са тужиоцем, утврдити са каквим се страховима сусреће Прикривени истражитељ, те након састанка са истим ће одлучити да ли постоји озбиљна опасност по живот прикривеног истражитеља (свједока), његових ближњих и одредити мјеру заштите. У интересу суда и тужилаштва је да сваки прикривени истражитељ добије заштитну мјеру, те да се, на основу тога, у потпуности заштити његов идентитет, као и његова лична сигурност.
Друга фаза саслушања прикривеног истражитеља се односи на свједочење прикривеног истражитеља пред судом у ком се исти појављује у својству заштићеног свједока. Прикривени истражитељ свједочи из заштићених просторија које су одвојене од суднице или путем видео линка на ком се исти не види тј. на себи носи одјећу која не смије откривати нити један дио његовог тијела. Његов глас је такође измјењен па се и на тај начин самњује могућност да се у будућности путем препознавања гласа открије идентитет прикривеног истражитеља.
Свједочење
Током саслушања свједока, судија ће забранити сва питања гдје одговори могу открити приватне информације о свједоку, или ако се свједок на било који начин осјети угроженим, на таква питања није дужан одговорити. Свједок ће одговарати што краће на постављена питања, по могућности са ДА или НЕ. Уколико се не може сјетити одређених појединости може се позвати на извјештај. Када жели узети мало времена, замолиће да му се питање понови, јер наводно није разумио. На питања која се тичу тактике и методике рада одговориће да не може одговорити на то питање обзиром да је то ствар тактике и методике, а на поједина питања везана за исто може дати одговор да није овлаштен одговорити на то питање.
Безбједан долазак и поступак на суду
Контактни инспектор ће предати прикривеног истражитеља јединици која брине за његову безбједност (искључиво Специјална јединица Министарства унутрашњих послова). Све ће се одвијати у најстрожијој тајности, укључујући вријеме доласка на суд, трајање поступка пред судом. По доласку на суд прикривени истражитељ ће предати судији документ којим доказује да је он тај прикривени истражитељ и његово свједочење ће отпочети када се он смјести у изоловану просторију у којој се налазе аудио и технички уређај помоћу којих ће комуницирати са присутнима у судници, а људи задужени за заштиту гласа ће на тим уређајима измијенити његов глас. Важно је истаћи да се од тренутка предаје прикривеног истражитеља од стране контактног испектора припадницима специјалне полиције, прикривени истражитељ се не показује нигдје а то значи:
Да се у тренутку уласка у штићено возило прикривени истражитељ налази под плаштом испод којег се не може видјети нити један дио његово тијела, а плашт ће се скинути само онда када се прикривени истражитељ безбједно смјести у горе поменуту изоловану просторију (или се не скида ако прикривени истражитељ свједочи путем видео линка). Такође, треба нагласити да ће се у судници чути само измијењени глас прикривеног истражитеља, а никако његово лице нити било који други дио тијела неће бити показани.
У појединим земљама свједочење може бити и путем видео линка, на којем ће такође идентитет прикривеног истражитеља бити у потпуности заштићен, а неке земље имају праксу комуницирања путем писама (прикривени истражитељ на питања одговара писаним путем).
ПРАВНИ АСПЕКТИ АНГАЖОВАЊА ПРИКРИВЕНОГ ИСТРАЖИТЕЉА
Историјски гледано у кривично правном законодавству Босне и Херцеговине нису непознате методе прикривеног рада. Ту се посебно мисли на методе надзора и снимања телефонских разговора и других облика комуницирања, прислушкивање и сл. Ранија примјена ових мјера није била могућа без искључиво писмене наредбе. Данас је то могуће и на основу усмене наредбе у случају да се писмена наредба не може добити благовремено или ако постоји опасност од одлагања (ЗКП РС, чл. 236. ст. 2.), уз услов да се писмена наредба мора прибавити најкасније 24 часа по добијању усмене наредбе.
Према Закону о кривичном поступку Републике Српске посебне истражне радње се примјењују када су у питању кривична дјела: против Републике Српске, против човјечности и међународног права, тероризма и за која се према Кривичном закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна. (ЗКП РС, чл. 235. Сл. гласник 53/12)
Истим Законом (ЗКП РС, чл. 234. Сл. гласник 53/12), прописано је и које су то посебне истражне радње, те у њих садају: надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података, надзор и техничко снимање просторија, тајно праћење и техничко снимање лица, транспортних средстава и предмета који су у вези са њима, коришћење прикривених истражилаца и коришћење информатора, симуловани и контролисани откуп предмета и симуловано давање поткупнине и надзирани превоз и испорука предмета.
Надлежност за одређивање и трајање истражних радњи дефинисане су ЗКП РС, изузев детаља који се односе на кориштење прикривених истражитеља и кориштење информатора. Прикривени истражитељ је криминалистичко стратешка институција без које нема ефикасног рјешавања кривичних дјела најтежег облика, нарочито на међународном плану. Техничке снимке, документи, докази и предмети прибављени од стране прикривеног истражитеља могу се користити на начин прописан законом. Као што је горе наведено рад и услови рада прикривеног истражитеља у ЗКП РС нису адекватно регулисани.
У Закону о кривичном поступку БиХ наведено је следеће (ЗКП БиХ, Сл. гласник БиХ бр:3/03.,32/03.,36/03.,26/04): „ Прикривени истражитељ и информатор из члана 116.ст. 2. тачке е. овог закона, као и особе које су провеле истражне радње из чл. 116. ст. 2 тач. ф. овог закона могу се саслушати као сведоци, или као заштићени сведоци о току провођења радњи или о другим важним околностима.“
Чл.116. Закона о кривичном поступку БиХ: Прикривени истражитељ је посебно обучено овлаштено службено лице које истражује под измијењеним идентитетом; Прикривени истражитељ смије под својим измјењеним идентитетом учествовати у правном промету; Уколико је то неопходно за формирање и одржавање тог идентитета могу се израдити, измијенити или користити одговарајући документи; По престанку посебних истражних радњи полицијски органи морају све информације, податке и предмете добијене подузетим радњама, као и извјештај о томе предати Тужитељу; Тужитељ је дужан доставити судији за претходни поступак писмени извјештај о подузетим радњама; На основу поднесеног извјештаја судија за претходни поступак провјерава да ли је поступљено по његовој наредби.
Посебне истражне радње могу се примјенити против лица за које постоје основи сумње да је само или заједно с другим лицима учествовало или учествује у извршењу наведених кривичних дјела, ако се на други начин не могу прибавити докази или би њихово прибављање било повезано са несразмјерним тешкоћама. Такође посебне истражне радње могу се примјенити и према лицима за које постоје основи сумње да учиниоцу, односно од учиниоца кривичног дјела преноси информације у вези с кривичним дјелом, односно да учинилац користи његово средство комуникације. При примјени посебних истражних радњи полицијски орган или друга лица не смију предузимати активности које представљају подстрекавање на извршење кривичног дјела, у противном такве активности представљају околност која искључије кривично гоњење подстрекаваног лица за кривично дјело учињено у вези са овим радњама (Шикман, 2007:147).
Посебне истражне радње наређује судија за предходни поступак на образложен приједлог тужиоца, а спроводи их надлежни полицијски орган. (ЗКП РС, Сл. гласник., 53/12). Садржај приједлога тужиоца је у непосредној вези са оперативном дјелатношћу полиције, јер те податке најчешће тужиоцу управо обезбјеђује полиција, па због тога полиција мора да зна шта садржи приједлог за одобрење спровођења посебних истражних радњи. Образложени приједлог тужиоца садржи: податке о лицу против кога се радња предузима, основе сумње, разлоге за њено предузимање и остале битне околности које затјевају предузимање радњи, навођење радње која се захтјева и начин њеног извођења, обим и трајање радње.
С аспекта оперативног рада полиције и хитности предузимања појединих посебних истражних радњи, значајна је процесна одредба која предвиђа изузетак у спровођењу ових радњи. Наиме, изузетак, ако се писмена наредба не може добити на вријеме и ако постоји опасност од одлагања, може се започети са извршењем неке о посебних истражних радњи и на основу усмене наредбе судије за предхотни поступак, с тим да се писмена наредба судије за предходни поступак мора бити прибављена у року 24 часа од издавања усмене наредбе.
Посебне истражне радње се одобравају по тачно утврђеном постуку и ако су испуњени сви процесни услови, с тим што закон не регулише начин њиховог спровођења, већ је остављено да то одреди орган унутрашњих послова као орган надлежан за спровођење ових радњи. То омогићава полицијском органу да када добије налог судије за предходни поступак поменуте радње спроведе на начин који ће у конкретном случају дати најбоље резултате. Из одредаба Закона о кривичном поступку видљиво је да улога судије за предходни поступак није ограничена само на давање наредбе, већ да он има и одређену контролну функцију, јер мора писменом наредбом, без одлагања, да обустави извршење предузетих радњи ако су престали разлози због којих је радња одређена, односно на основу писменог извјештаја тужиоца провјерава да ли се поступљено по његовој наредби.
Ако се има у виду осјетљивост посебних истражних радњи посебно у односу на могућност угрожавања људских слобода и права и достојанства личности, сасвим је разумљиво што Закон о кривичном поступку регулише трајање ових радњи, што указује на потребу да се у том временском року заврше оперативна дјелатност и прикупе потребни докази. Надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података, надзор и техничко снимање просторија, тајно праћење и техничко снимање лица и предмета и надзирани превоз и испорука предмета одобравају се у трајању од мјесец дана, а из посебних важних разлога могу се, на образложен предлог тужиоца продужити за још мјесец дана, с тим да надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података и надзор и техничко снимање просторија могу трајати укупно шест мјесеци, а тајно парћење и техничко снимање лица и предмета и надзирани превоз и испорука предмета укупно најдуже три мјесеца. Симуловани откуп и симуловано давање поткупнине одобрава се само у односу на једнократни акт, а захтјев за сваку наредну радњу против истог лица мора садржати разлоге који оправдавају њену употребу.
Закон о кривичном поступку није одредио вријеме у којем се може користити прикривени истражитељ у циљу откривања кривичних дијела, учинилаца и обезбјеђење доказа. То наводи на закључак да се прикривени истражитељ може користити док постоји оправдана потреба, под условима да су испуњени процесни услови за његово коришћење. Са оперативног становишта то је сасвим разумљиво, с обзиром на низ објективних и субјективних потешкоћа у припреми и реализацији ове посебне истражне радње.
Полицијски органи који поступају по наредби судије за предходни поступак и спроводе посебне истражне радње дужни су да, након њихове реализације, све информације, податке и предмете добијене предузетом посебном истражном радњом, као и извештај о томе доставе тужиоцу, који је у обавези да судији за предходни поступак такође достави извјештај о предузетим посебним истражним радњама, на основу којег судија за предходни поступак провјерава да ли је поступљено по његовој наредби.
За оперативну дјелатност полиције у откривању и доказивању кривичних дијела посебно је значајно што информације, чињенице и подаци добијени предузимањем неке о посебних истражних радњи представљају доказ у кривичном поступку, с једне, али и да се ти подаци, информације и чињенице не могу користити ако се не односе на неко од предходних наведених кривичних дјела садржаних у ЗКП чл. 227. с друге стране. Према томе, ако су посебне истаражне радње спроведене у складу са процесним одредбама, оне имају доказну снагу, тј. технички снимци, исправе и предмети прибављени њиховом примјеном могу се користити како доказ у кривичном поступку. Посебне истражне радње се не могу предузети без наредбе судије за предходно поступак, а уколико је нека од њих предузета без такве наредбе или пак спроведена у супротности са таквом наредбом, суд на прибављеним подацима или доказима не може заснивати своју одлуку, а поставља се и питање одговорности лица које је поступило на такав начин.
Одредбама – Закона о кривичном поступку је предвиђено да се прикривени истражитељ и припадник полиције који је учествовао у спровођењу посебне истражне радње симулованог откупа предмета и симулованог давања поткупнине могу саслушати као свједоци. Значи, Закон о кривичном поступку дозвољава такву могућност, коју у пракси треба третирати као изузетак а не правило, и треба је веома ријетко користити, и то само у оправданим случајевима, кад се на други начин не могу обезбједити докази, а ради се о тежим и сложенијим кривичним дјелима или кривичним дјелима из области организованог криминалитета, уз вођење рачуна о мјерама заштите прикривеног истажитеља.
Поједине специјалне истражне технике у Републици Српској могу се примјенити и у неке друге сврхе и њихова примјена је регулисана посебним законом. Наиме, Закон о обавјештајно-безбједносној служби дозвољава коришћење метода и средстава електронског надгледања и претреса грађана, ако постоје основи сумње да је лице учинило или се бави кажњивим радњама које спадају у домен обавјештајних и контраобавјештајних послова, или помаже или се то чини у договору с другим лицима. Одобрење за примјену ових мјера даје предсједник Врховног суда Републике Српске на захтјев директора Обавјештајно-безбједносне службе. Подаци прикупљени на овакав начин немају процесни већ искључиво оперативан карактер, тј. својим индицијама значајно доприносе даљој обавјештајној и контраобавјештајној дјелатности ове службе (Бошковић и Матијевић, 2007:289-291).
Доказни значај прикривеног истражитеља
Сви подаци, информације, материјал и други документи које је током рада прикупио прикривени истражитељ, на законит начин и под условима које предвиђа закон, у писаној форми (обавеза сачињавања записника, чл.62-65 Закона о кривичном поступку Републике Српске) представљају правно ваљане доказе односно доказе на којима се може темељити судска пресуда. С обзиром на њихов доказни значај постоје двије врсте података које прикупља прикривени истражитељ: Они који ће сами по себи, непосредно моћи да представљају доказ у кривичном поступку, када се и ако поступак покрене; Подаци који не представљају сами по себи доказ, већ су дио сазнања до којих је дошао прикривени истражитељ, али који ће моћи да добију доказни значај уколико их током свог исказа у својству сведока суду презентује сам прикривени истражитељ. (Шикман, 2011:494).
У прву врсту података спадају нпр. писмене исправе које је прикривени истражитељ прикупио или фотокопирао, то могу да буду и средства извршења кривичног дјела, предмети прибављени извршеним дјелима, аудио и видео записи које је сачинио прикривени истражитељ и сл. Тако у такве податке спадају и материјали који могу имати директан доказни значај, као што су снимци телефонских и других разговора, снимци разговора у озвученим просторијама, до којих је, у складу са својим овлаштењима дошао прикривени истражитељ. Наиме, он може употребити техничка средства за снимање разговора, те ући у стан идруге просторије, уз испуњење формалног услова да је то предвиђено наредбом судије за претходни поступак.
Када је реч о тајној акустичкој опсервацији, треба имати у виду да се вербална комуникација може одвијати на даљину, путем телефона или других техничких средстава, и у непосредном, личном контакту, па с обзиром на то у оквиру ње можемо разликовати: надзор телефонских и других разговора који се обављају посредством техничких средстава комуникације (мобилна телефонија, пејџери, радио станице и сл.) и надзор непосредне вербалне комуникације, тј. озвучење просторија и лица.
Аудио надзор непосредне усмене комуникације такође је остварљив на различите начине. Минијатурни микрофони могу се монтирати у дјелове одеће, накита и сл., а прислушкивање разговора може се вршити и у затвореним или отвореним просторима њиховом уградњом у дјелове намештаја или друге предмете. Посебни даљински, усмеравајући микрофони (тзв. телемикрофони или ,,топови”) могу и са већег растојања регистровати и прилично слабе звуке, па се прислушкивање лица може остварити и на даљини од неколико стотина метара.
Сматра се да се у практичном раду на спречавању и сузбијању криминалитета, нарочито организованог, знатно бољи резултати постижу надзором непосредне вербалне комуникације, озвучењем просторија или лица, у односу на опсервацију и снимање разговора који се обављају телефонима или другим техничким уређајима за комуницирање на даљину. (Маринковић, 2004:68)
ЗАКЉУЧАК
Анализирајући напријед наведени текст јасно и прецизно се може закључити да савремени облици криминалног дјеловања, које угрожавају наше друштво, захтијевају адекватне методе у циљу њиховог сузбијања и спречавања, јер савременији феноменолошки облици криминалитета, нарочито његове организационе форме, изискују такву криминалистичку стратегију у својој примјени коју у великој мјери мора карактерисати тајност у дјеловању. С тим у вези посебне истражне радње представљају незаобилазни сегмент у борби с најтежим облицима криминалитета.
Иако постоје различите полемике око саме примјене посебних истражних радњи у смислу угрожавања основних људских права и слобода гдје се у јавности њихова примјена често тумачи као израз недемократичности друштва и државе, која злоупотребљава своја овлаштења у успостављању контроле над приватним животом својих грађана ипак узећи у обзир чињеницу да свако кривично дјело представља угрожавања појединих права и слобода човјека, а савремени криминалитет, поготово организовани, напад на саме основе друштва, а самим тим и сва основна људска права и слободе оправданост примјене посебних истражних радњи је неупитна.
На претходним страницама, а у оквиру простора који пружа један овакав рад, покушало се дати у најкраћим цртама што јаснија слика о раду прикривених истажитеља, као једне од најспецифичнијих посебних истражних радњи. Дакако да се подразумијева да су проблеми и ризици са којима се сусрећу прикривени истражитељи, неупитни, те је на ту тему потребно много више простора за обраду, него што то дозвољава природа рада ове врсте.
Ово је једна веома специфична тема која се може даље детаљније разрађивати. Сваки од горе поменутих поднаслова може бити тема посебног рада који се може бавити детаљима појединих аспеката тајног дјеловања. Потребно је нагласити да је рад јединице за прикривене истражитеље комплексна дјелатност, која захтијева детаљну покривеност са аспекта законодавства, као и финансирања од стране државе.
Као што се може закључити из цијелог излагања, рад јединице за прикривене истражитеље због својих специфичности захтијева посебан а не мали буџет, како би се прикривеним истражитељима омогућила што лакша инфилтрација у криминални миље. Узимајући у обзир природу посла и лица који су предмет рада прикривених истражитеља, материјални, финансијски, извори су од великог значаја (издаци за адекватне аутомобиле, одјећу, накит, као и стил живота који воде лица која су предмет обраде од стране прикривених истражитеља).
Посебна пажња треба се обратити на неопходност формирања Јединице за прикривене истражитеље у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Српске, узимајући у обзир колико је организовани криминал еволуирао током времена. Једино на овај начин је могуће ефикасно дјеловати на разбијању организованог криминала, и осигурати добру репутацију међу полицијским организацијама у региону, а и шире.
Такође за успјешну примјену и реализацију посебних истражних радњи неопходна је и квалитетна координација и сарадња између судова, тужилаштва и полиције. С тим у вези потребно је путем подзаконских аката, правилника и сл, јасније одредити улоге тужиоца и судија, у практичној примјени посебних истражних радњи а што је најбитније радити на стварању квалитетније сарадње овлаштених службених лица и тужилаца, што ће у коначном циљу имати, с једне стране, мањи број извршених кривичних дјела, а са друге стране већи број расвјетљених кривичних дјела и њихових извршилаца.
ЛИТЕРАТУРА:
Антонић, В., Митровић, Д. (2012). Посебне истражне радње, Модул, Пројекат јачање тужилачких капацитета у систему кривичног правосуђа, Сарајево,
Бошковић, М., Матијевић, М. (2007). Криминалистика оператива, Бања Лука, ВШУП,
Закон о кривичном поступку Републике Српске - ЗКП РС, Сл. гласник Републике Српске бр. 53/12;
Закон о кривичном поступку Републике Српске -ЗКП РС, Сл. гласник Републике Српске бр.50
Закон о кривичном поступку Босне и Херцеговине- ЗКП БиХ Сл. гласник БиХ бр.3/03, 32/03,36/03, 26/04
Маринковић, Д. (2004). Тајна опсервација у спречавању и сузбијању кривичних дела, зборник радова „Сузбијање криминалитета- деценија после смрти професора Водинелића“, Крагујевац,
Симовић М. (2005). Практични коментар Закона о кривичном поступку Републике Српске, Бања Лука,
Симовић, М. (2009). Кривично процесно право увод и општи дио, Бихаћ,
Халиловић, Х. (2005). Прикривени истражитељ – правно криминалистички приступ, Сарајево,
Шикман, М. (2007). Супростављање организованом криминалитету, са освртом на специјалне истражне технике, Бања Лука, Дефендологија,
Шикман, М. (2011). Организовани криминалитет, Бања Лука,
Нема коментара:
Постави коментар