Горан Благојевић, мр[1], Министарство унутрашњих послова Републике Српске

blagojevicgoran@yahoo.com

Младен Вуковић, МА[2], Министарство унутрашњих послова Републике Српске

mladen_vukovic1983@yahoo.com

СИЛОВАЊЕ КАО ОБЛИК НАСИЛНИЧКОГ КРИМИНАЛИТЕТА

КЛАСИФИКАЦИЈА СА КРИМИНАЛИСТИЧКОГ СТАНОВИШТА

САЖЕТАК: Кривично дјело силовања као једно од бруталнијих кривичних дјела из области насилничког криминалитета, увелико завређује пажњу како науке и струке, тако и јавности у погледу његовог расвјетљавања и доказивања, као и сегмената из области кривичноправних санкција, те области које се односе на саму класификацију кривичних дјела силовања и лица која ова кривична дјела извршавају. У раду ће бити изложене класификације и врсте силовања са криминалистичко релевантног становишта.

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Кривично дјело, силовање, насилнички криминалитет, извршиоци кривичног дјела силовања, класификација.

RAPE AS A FORM OF VIOLENT CRIME

CLASSIFICATIONS WITH THE CRIMINAL POINT

SUMMARY: The offense of rape as one of the more brutal criminal offenses related to violent crime. Rape is a very interesting field of science and profession, but also for the media in terms of catching the perpetrators of the crime of rape. At the same time it deserves attention in terms of sanction of the Judiciary. The text will be exposed to the classification and types of rape with the relevant criminal standpoint.

KEYWORDS: criminal offense, rape, violent crime, perpetrators of the crime of rape, Classification

УВОД

Кривично дјело „Силовање“ свакако да представља једно од од најозбиљнијих кривичних дјела из области сексуалних деликата које је као подврста интегрисана у општи криминалитет. Сама тежина овог кривичног дјела између осталих манифестација, огледа се и у импликацијама које се манифестују на човјековом физичком и психичком интегритету са веома тешким и дуготрајним посљедицама, како за индивидуу, тако и за друштво у цјелини. Присуство и одрживост овакве врсте сексуалног деликта у свакодневном животу људи рефлектује једну озбиљност и тежину самог феномена овог кривичног дјела. Када је ријеч о извршиоцима оваквих кривичних дјела, може се рећи да их већина не показује знаке психопатологије, у односу на жртву може се констатовати да се и у неријетким ситуацијама они и познају, а сами напади су често добро испланирани, што може да предпостави хипотетички критична мјеста и објекте, али и ситуације у којима извршиоци оваквих кривичних дјела често познавајући жртву, исту планирају и да нападну. Наравно ова предпоставка немора и да буде правило, уколико узмемо у обзир неке државе и градове са вишемилионском популацијом гдје је нереално за очекивати да извршиоци ових кривичних дјела добро познају жртву, мада прије извршења самог кривичног дјела увијек стоји верзија да је извршилац у најмањој мјери, пратио жртву и осматрао је прије самог напада.

1.Класификација и врсте силовања са криминалистичког становишта

За простор као што је Босна и Херцеговина битна је чињеница да се оваква инкриминисана дјела на срећу, не дешавају често. Ипак, и када се испоље она изазивају посебну пажњу и интересовање, како најшире јавности, тако и науке и струке. Са самог аспекта који се односи на дефинисање и анализу силовања, односно насилног задовољавања сексуалних потреба, треба имати у виду три конститутивна елемента сексуалног односа и сексуалности, и то: биолошки - нагонски; физиолошки- функционални;  емотивни –ментални. (Geberth, V. 2006:.442). Такође, веомаје битно поред ових елемената имати у виду и аспекте који се односе на психолошке и социјалне карактеристике, кроз које се испољавају сексуалне потребе. Психолошки аспект је везан за љубав и укупне емотивне потребе, потребе за другим људима и посебно особама супротног пола (када је реч о хетеросексуалцима), док се социјални аспект односи на социјализацију сексуалних потреба и њихову друштвену контролу. Задовољавање полног нагона човјека већ вијековима уназад није инстиктивно и заснива се на обрасцима учења и прихватања формираних, друштвено прихватљивих модела. Одступања у односу на уобичајену, нормалну сексуалност одраслих и сексуално опредјељење називају се сексуалне девијације, парафилије (paraphilias), односно поремећаји сексуалне склоности, и као таква су у Међународној класификацији поремећаја болести (International Classification of Disorders ICD-10) евидентирана под шифром Ф65 (Маринковић, 2012.). Парафилије су група трајних образаца (начина) сексуалног узбуђивања који подразумијевају необичне предмете (објекте), ритуале или ситуације, потребне да би се постигло сексуално задовољство. На формирање парафилија утиче више фактора, од којих се посебно издвајају строго антисексуално васпитавање, сексуално злостављање у доба детињства (посебно између пете и осме године живота, превелика изложеност стимулативном сексуалном понашању и девијантни психосексуални развој у оквиру породице. (Маринковић, 2012.).

Етимолошки, ријеч силовање (енгл. rape) изведена је из латинског појма rapere, што значи уграбити, присилити, имати сношај.  (Crowley, 1999). Према дефиницији америчке Националне агенције за истраживање виктимизације (National Crime Victimization Survey NCVS), силовање представља присилни сношај, а жртва може бити како женског, тако и мушког пола (Crowley, 1999). Свјетска здравствена организација силовање дефинише као принудну, физичком силом или на други начин омогућену пенетрацију пениса, другог дијела тијела или предмета у вагину или анус  (World report on violence and health 2002). Са аспекта кривичног права, силовање је универзални деликт, што значи да га прописују сва кривична законодавства у свијету. Објекат његове заштите је слобода одлучивања у сфери сексуалности, односно слобода сексуалног опредјељења када, гдје, са ким и на који начин реализовати сексуални однос.

1.1. Класификација силовања са аспекта кривичноправне теорије

Са аспекта кривично правне теорије и праксе, релевантна је следећа подјела силовања: обично силовање; силовање на нарочито окрутан начин; силовање на нарочито понижавајући начин; силовање са тешком физичком повредом жртве; силовање са последицом тешког нарушавања здравља; силовање са последицом трудноће; силовање малољетних особа-силовање лица старосне доби између 14 и 18 година; силовање дјетета (лица млађа од 14 година); силовање са смртном последицом; групно силовање; етничко силовање.

У литератури се могу наћи расправе о тзв. статутарном силовању, које подразумјева добровољан сексуални однос са лицем млађим од старосне границе одређене законом, која представља услов правне релевантности пристанка такве особе на обљубу. Специфичност статутарног силовања је да њиме закон предвиђа кривичну одговорност за добровољну обљубу, односно и онда када је доказано да је особа (жртва) ступила у полни однос свјесно и сагласно, што значи да оно не укључује присилу – довољно је да је обављен сношај са малољетним лицем или дјететом. Такво силовање је у већини законодавстава прописано као посебно кривично дело, које је запријећено блажом казном у односу на класично силовање (Маринковић, 2012.).

1.2. Класификација силовања са аспекта карактеристика личности извршиоца

Према бројним ауторима, карактеристике личности имају доминантан и пресудан утицај на бављење криминалом – психолошки фактори су значајни у одређивању не само делинквентног понашања, него и типа злочина  (Гојковић, В & Коларевић, Д. 2005). Велико значење има само питање које се односи на то: „Шта некога натјера да изврши силовање“? Трагајући за одговором на ово питање, најчешће се дође до закључка да одређена душевна обољења, поремећаји и девијације наводе извршиоца на овакво кривично дјело. Међутим, ово није једино релевантно утемељење разлога за извршење силовања, односно овакви елементи не представљају једине факторе за извршење силовања. С тим у вези најзаступљенија је типологија учинилаца кривичног дјела силовања према доминантном психолошко-мотивационом фактору, према којој постоје три врсте силоватеља: силоватељ моћи, силоватељ из бијеса и силоватељ садиста  (The National Center for Women and Policing 2001).

1.3. Класификација силовања са аспекта односа жртве и извршиоца

Посебан значај за криминалистички рад на откривању учиниоца силовања и доказивању његове кривице има класификација према односу силоватеља и жртве, у смислу њиховог познавања, односно непознавања прије извршеног кривичног дјела. У том контексту разликујемо:

-       силовање од стране незнанца, тј. особе коју жртва не познаје и са којом прије самог силовања није имала контакте;

-       силовање од стране познаника, укључујући и особу са којом је жртва била у емотивној, брачној или некој другој вези.

У првом случају када се ради о силовању од стране особе коју жртва не познаје, разликујемо ситуацију да је силоватељ апсолутно или готово апсолутно непознат жртви, у смислу да га током напада и самог чина силовања није видјела, односно видјела га је веома слабо и на кратко, тако да жртва не може да пружи информације које се тичу личног описа силоватеља, његовог изгледа, и т.д. У другом случају силоватељ – незнанац прилази жртви и напада је, односно врши силовање на такав начин и под околностима које омогућавају да га ова добро види и запази његов изглед и одјећу, на основу чега може дати и његов опис. У трећем случају - силоватељ и жртва, прије чина насилне обљубе, ступају у одређени однос који је трајао краће вријеме (нпр. жртва је стопирала и ушла у возило силоватеља, упознали се на улици), разговарали су, силоватељ се представио жртви (истинито или лажно), након чега слиједи напад и принудна обљуба.

Силовање од стране познаника подразумјева случајеве када су се жртва и силоватељ прије самог чина принудне обљубе краће или дуже вријеме познавали, дружили се, излазили, или чак били у браку или емотивној вези. И када је ријеч о силовању од стране познаника могу се разликовати двије ситуације. Прва, када је познанство жртве и учиниоца такво да жртва сигурно и тачно зна силоватељев идентитет и мјесто гдје живи и ради (знају се са посла, из школе, били су у вези, браку и сл.), и друга, када је то познанство површно, тако да жртва са сигурношћу не зна његов идентитет и остале околности његовог живота. Посебно питање квалификовања односа силоватеља и жртве, са аспекта њиховог познанства, имамо у случајевима тзв. виртуелног дружења и контаката преко интернет друштвених мрежа (tweeter, facebook), што данас представља веома раширену појаву, посебно међу младима. Силоватељ на друштвеној мрежи може направити истинит, делимично истинит или лажан профил, на основу којег контактира са потенцијалном жртвом, која је најчешће малољетна, наивна и лаковјерна.

1.4. Класификација силовања с обзиром на приступ жртви и примјену принуде

Ову класификацију веома је битно сагледавати и анализирати кроз чињеницу да ли је силовање било и унапријед планирано, те да ли је жртва таргетирана плански или ad hoc. Одговорима на оваква и слична питања, практично ћемо доћи до чињеница од којих зависи извршење силовања у смислу примјене принуде и самог приступа жртви.

Генерално, са аспекта планирања извршења силовања можемо разликовати следеће случајеве: планирано силовање са унапријед одабраном жртвом; планирано силовање са унапријед неодабраном жртвом; непланирано (лат. ad hoc) силовање (Маринковић, 2012.). Планирано силовање често подразумјева конкретну, унапријед одабрану особу, коју силоватељ дискретно прати и посматра, анализира њено кретање и активности, како би одредио најповољнији тренутак и мјесто за напад и обљубу. У овом случају се, као криминалистички посебно важно, намеће питање зашто је управо та особа одабрана за жртву, односно ко је имао мотив да изврше насилну обљубу над њом?!. Непланирано или ad hoc силовање врши учинилац који није унапријед донио одлуку да ће силовати одређену особу, односно који не трага за погодном жртвом како би је силовао, већ је насилна обљуба жртве сплет околности везаних за одређену ситуацију.

Под приступом силоватеља жртви подразумијевамо начин на који преступник ступа у контакт са жртвом силовања коју раније није познавао.  У том смислу можемо разликовати три ситуације: жртва и силоватељ су прије самог силовања имали одређени контакт, који није подразумјевао принуду од стране учиниоца; жртва и силоватељ су прије самог силовања имали одређени контакт који је подразумјевао принуду од стране учиниоца; контакт силоватеља и жртве конзумиран је у самом чину силовања (Маринковић, 2012.). Приступ силоватеља жртви у блиској је вези са принудом коју користи да би извршио обљубу. У том смислу можемо разликовати: силовање код кога се принуда врши физичком силом (снагом); силовање код кога се принуда врши психичком силом (пријетњом); силовање код кога се принуда врши употребом омамљујућих средстава и хипнозе (у кривичноправном смислу подводи се под силу). Са друге стране, зависно од тога према коме је принуда усмјерена, разликујемо: силовање код кога је принуда усмjерена према жртви силовања; силовање код кога је принуда усмjерена према лицу блиском жртви.

1.5.Класификација силовања са аспекта отпора жртве

Отпор који је од стране жртве усмјерен према силоватељу у циљу спречавања силовања може бити: пасиван (жртва се брани без агресивности). У овом смислу подразумијева се и бјекство или покушај бјекства жртве; вербалан (жртва се брани тако што виче, вришти, зове у помоћ, испушта разне крикове и сл.); физички (жртва физички напада учиниоца); употребом разних одбрамбених средстава (попут оружја, спрејева, оруђа, ел. шокова и др.); комбиновани (синергична примјена неких од претходно наведених облика отпора, најчешће комбинација физичког и вербалног отпора). Врста и интензитет отпора који ће жртва испољити како би спријечила силовање зависи од два кључна фактора. Први је психофизичка конституција жртве и посједовање одбрамбених средстава, док се други односи на силоватеља, тј. карактер његовог напада.

1.6. Класификација силовања с обзиром на мјесто извршења

Према мјесту на ком се силовање врши могу се разликовати:

1.силовања у затвореном простору, у оквиру којих се разликују:

- силовања у стану (учиниоца, жртве или њихових пријатеља);

- силовања на радном мјесту;

- силовања у школској установи;

- силовања у хотелу;

- силовања у лифту;

- силовања у напуштеним и забаченим објектима (штале, шупе, подруми) и сл.;

2.силовања на отвореном простору (у парку, шуми, ливади и сл.).

Анализирајући силовања која су класификована према мјесту извршења и према критеријуму односа учиниоца и жртве, може се закључити да се силовања у стану, радном мјесту, школи, хотелу и сл., углавном врше од стране познаника, док силовања на отвореном простору, у мрачним пролазима, улицама и парковима или у лифту врше незнанци, у форми изненадних ad hoc напада. Силовања у напуштеним и забаченим објектима, као и у аутомобилу, могу бити извршена како од незнанаца, тако и од особа познатих жртви.

2. Специфичне форме силовања

За криминалистику посебан значај имају и неке специфичне форме силовања, које се не могу објединити једним класификационим критеријумом. Од њих се посебно издвајају: силовања на састанку (укључујући и силовања у вези); групна силовања; серијска силовања; силовања под дејством психоактивних супстанци на жртву; силовања у рату.

Силовање на састанку - представља облик силовања који се обично догађа између познатих актера. Жртва и учинилац се међусобно познају, за ову врсту силовања је битно да је прије самог силовања дошло до било каквог сусрета између силоватеља и жртве. То подразумјева договорени излазак који се завршио силовањем, али и случајни сусрет на неком јавном или интимном месту. Ова силовања често карактерише употреба дрога и алкохола, од стране једног или оба актера док се с обзиром на мјесто, често дешавају у стану, бару (кафићу, дискотеци), парку, некада и у аутомобилу  (Бојанић, 2006).  Жртве у овим случајевима ријетко доживљавају физичко насиље и повреде, али је психичко насиље и уцјена неизоставан дио принуде. Силовања на састанку варирају од силовања при првом изласку, до силовања у већ успостављеном и развијеном односу жртве и силоватеља (тзв. силовања у вези). Распрострањеност овог облика силовања, посебно силовања у вези, вјероватно је најтеже утврдити. Према подацима Свјетске здравствене организације, отприлике свака четврта жена током живота доживи сексуално насиље од стране партнера, док је чак трећина дјевојака присиљена на први сексуални однос (World report on violence and health 2002).

Групно силовање - Као што смо претходно видјели, силовање код кога у оквиру једног догађаја (временског оквира) над жртвом буде извршено више принудних обљуба или са обљубом изједначених чинова, од стране више лица, третира се као тежи облик силовања, познат као групно силовање. Групно силовање укључује два или више нападача-силоватеља, при чему је један од њих обично вођа или иницијатор силовања. Када је ријеч о овој врсти силовања, у пракси треба разликовати двије ситуације. У првој се групно силовање врши од стране лица која се независно од самог чина силовања друже, излазе заједно, баве се спортом, криминалом и сл. Кроз понижавање и злостављање жртве, односно, њену насилну обљубу, јачају се везе у таквој групи, уз међусобно доказивање сопствене мушкости. У другом случају групно силовање врше лица која су се по било ком основу нашла на мјесту где се силовање дешава (нпр. журка, екскурзија и сл.) и која изван тог догађаја не представљају групу или дружину. И у једном и у другом случају карактеристично је да су учиниоци врло младе особе често и малољетници, што се може рећи и за жртву. У складу са претходно реченим, истичу се три кључна обиљежја групних силовања  (Wright, R., & West, D. J. 1981).

Серијска силовања - подразумјевају три или више силовања извршених од стране истог учиниоца, на одређеном простору у једном временском периоду. Основна карактеристика серијских силовања јесте њихов учинилац, тзв. серијски силоватељ, чије принудне обљубе повезује мјесто и вријеме извршења, начин приступа жртви, врста принуде, понашање током сексуалног чина, карактеристике жртве и сл.

Силовање под дејством психоактивних супстанци на жртву - односно силовање олакшано психоактивним супстанцама, односи се на случајеве сексуалног напаствовања које је омогућено давањем одређених хемијских супстанци жртви, без њеног знања, како би се учинила неспособном за одбрану. Први подаци о противправној примјени хемијских супстанци за сламање отпора жртве силовања помињу се 1983. године, а термин сексуално напаствовање олакшано супстанцама у употреби је од 1990. године  (Алемпијевић, 2007).

Силовање у рату - специфична врста силовања, која је често дио планиране ратне стратегије у сврху моралног поробљавања супарника, којом се напада најрањивија категорија жртава (жене, цивили). Од стране силоватеља оно се често доживљава као освета другој страни, као акт који је директно усмјерен против жртве и њене породице, њеног народа или нација. Како би регулисала ову проблематику, међународна заједница је у оквиру конвенција које су имале за циљ регулисање односа у рату, прописала забрану повреда цивила током ратних сукоба, укључујући и силовања, принудну проституцију и друге сличне мјере  (Женевска конвенција 1949).

ЗАКЉУЧАК

Може се рећи да је силовање универзално кривично дјело, присутно у свим законодавствима, којим се штити слобода одлучивања у сфери сексуалности, односно слобода сексуалног опредјељења. Генерално, карактеристике личности имају доминантан утицај на бављење криминалом, при чему психолошки фактори одређују како делинквентно понашање у цјелини, тако и врсту злочина. Другим ријечима, склоност ка вршењу насиља зависи управо од предиспозиција или особина саме личности. Са аспекта криминалистичке науке велики значај има одговор на питање зашто неко силује, односно зашто врши принудну обљубу. Један од могућих разлога за то је да већина људи не зна много о томе зашто људи имају жеље, емоције и вриједности које имају, укључујући и оне које узрокују силовање. Ово произилази из недостатка разумијевања еволуцијских промјена које су од човјека створиле ово што је он данас. Даље, овај недостатак разумијевања је озбиљно ограничио знање људи о непосредним узроцима силовања, што је ограничило способност људи да промијене понашање. Обзиром да је у овом раду приказан, у најужем смислу, класификацијски спектар када је кривично дјело силовања у питању, у том правцу бисмо требали посебно обратити пажњу на формирање информативног пакета који би помогао жртвама овог кривичног дјела у смислу информисања која се односе на сва права која она имају. Такође, у даљем раду струке, било би потребно оформити едукацијски тим као и израдити упуте за службенике (полиција, тужилаштво, судови) које све информације требају дати жртвама сексуалног насиља те их едуковати о равноправности полова и правима жртава и приступу жртвама тих кривичних дјела, али и едуковати у смислу подстицања и мотивисања пријављивања оваквих и сличних кривичних дјела, обзиром да жртва најчешће не прибјегава пријавити силовање због многобројних разлога од којих може да се нпр. наведе стид, бојазан од осуде околине, страх од одбацивања, подругивање, страх од незаштићености и слично. Управо систематским приступом према жртви ствара се интерактивно повјерење које је увелико од користи обостраним субјектима, како органима гоњења, тако и жртви, што даље имплицира и подстиче остале жртве да сарађују са органима гоњења, те се на тај начин онемогућава појава тамног броја криминалитета овог кривичног дјела и чињеница да његов извршилац неће бити приведен пред лице правде.

ЛИТЕРАТУРА

1. Алемпијевић, Ђ,. Сексуално напаствовање олакшано супстанцама. Београд: Српски архив за целокупно лекарство, вол. 135, бр. 3-4, 2007.
2. Бојанић, Н. . Криминалистичка процедура код кривичног дјела силовања, докторска дисертација. Сарајево: Факултет криминалистичких наука, 2006.
3. World report on violence and. World report on violence and health. World report on violence and health, Geneva: World Health Organization, (2002).
4. Wright, R., West, D. J. Силовање - успоређивање између групних и појединачних кривичних дјела. Загреб: Избор, 1981.
5. Гојковић, В, Коларевић, Д. Психолошки профил учинилаца кривичног дела силовања. Београд: Наука–Безбедност–Полиција, 2005.
6. Geberth, V. Practical Homicide Investigation: Tactics, Procedures, and Forensic Techniques, Boca Raton. CRC Press, ICD-10 Version, 2010.
7. Женевска конвенција “Convention (IV) relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War.” 1949.
8. Crowley, R. S. ,. Sexual assault – The Medical-Legal Examination. Prentice Hall, 1999.
9. Маринковић., Д.,. Журнал за криминалистику и право. Београд, КПА Београд, , 2012.
10. The National Center for Women and Policing. Successfully Investigating Acquaintance Sexual Assault A National Training Manual for Law Enforcement. The National Center for Women and Policing,, 2001.

---

[1]Аутор је магистар струке безбједности и криминалистике и докторант на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Запослен је у МУП-у РС, Директор полиције-ДОЦ МУП-а РС.

[2] Коаутор је мастер правних наука. Запослен је у ЦЈБ Бања Лука-Одјељење за спречавање општег криминалитета.