недеља, 7. децембар 2014.


 
9
информативном
 
 разговору
 
тј
.
саслушању
 
осумњиченог
 
лица
(
ЗКП
,
чл
.142).
Прије
 
саме
 
изјаве
,
могуће
 
 је
 
осумњиченом
 
понудити
 
полиграфско
 
испитивање
,
 али
 
како
 
налаз
 
и
 
мишљење
 
лаборанта
 
није
 
доказ
 
који
 
се
 
може
 
употријебити
 
на
 
суду
,
 мишљења
 
смо да
 
није
 
нужно
 
вршити полиграфско
 
испитивање
,
нарочито
 
из
 
 разлога
 
што
 
као
 
 резултат
 
неискусних
 
полиграфских
 
испитивача
 
може
 
да
 
се
 
деси
 
исход
 
који
 
истрагу
 
одведе
 
у
 
сасвим
 
погрешном
 
правцу
,
или
 
чак
 
извршиоца
 
за
 
којег
 
се
 
касније
 
утврди
 
већи
 
степен
 
сумње
,
ослободи
 
сваке
 
могућности
 
повезивања
 
са
 
кривичним
 
дјелом
.
 Испитивање
 
осумњиченог је
 
сложена
 
 радња
 
у
 
тактичком
 
и
 
психолошком
 
погледу
 
и
 
представља
 
законом
 
 регулисан
 
однос
 
према
 
осумњиченом
,
како
 
би
 
га
 
навео
 
на
 
давање
 
истинитог
 
и
 
тачног
 
признања
 
или
 
на
 
сарадњу
 
у
 
погледу
 
прикупљања
 
доказа
 
који
 
иду
 
у
 
прилог
 
његове
 
невиности
(
Стојановић
, 2012:306).
 Ову
 
 радњу треба
 
спроводити са
 
стриктним
 
поштовањем
 
законских
 
прописа
 
те
 
поштовањем
 
људског
 
достојанства
 
и
 
људских
 
права
.
Према
 
осумњиченом се
 
не
 
смију
 
употријебити
 
сила
,
пријетња
,
обмана
,
обећање
,
изнуда
,
изнуривање
 
или
 
друга
 
слична
 
средства
 
да
 
би
 
се
 
дошло
 
до
 
његове
 
изјаве
 
или
 
признања
 
или
 
неког
 
чињења
 
које
 
би
 
се
 
против
 
њега
 
могло
 
употребити
 
као
 
доказ
(
Симовић
, 2005:305).
 Без
 
обзира
 
на
 
исход
 
испитивања осумњиченог
 
лица
 (
признање
,
порицање
,
шутња
)
потребно
 
 је
 
да
 
полицијски
 
службеници
 
испоштују
 
објективне
 
услове
 
за
 
саслушање
 
лица
.
 Након
 
обављених
 
мјера
 
првог
 
захвата
,
претреса
,
препознавања
,
 разговора
 
са
 
свим
 
учесницима
 
деликта
,
након
 
лишења
 
слободе
 
извршиоца
 
и
 
узимања
 
изјаве
 
од
 
истог
,
те
 
извршених
 
многих
 
других
 
оперативно
 
тактичких
,
техничких
 
и
 
истражних
 
 радњи
,
ако
 
постоје
 
основи
 
сумње
 
поткријепљени
 
одређеним
 
квантумом
 
 релевантних
 
доказа
 
и
 
непосредних
 
и
 
посредних
 
индиција
,
приступа
 
се
 
сачињавању
 
и
 
подношењу
 
извјештаја
 
тужилаштву
 
о
 
откривању
 
извршиоца
 
конкретног
 
кривичног
 
дјела
 
 разбојништва
.
Извјештај
 
о
 
откривању
 
извршиоца
 
кривичног
 
дјела
 
 је
 
законска
 
обавеза
 
а
 
које
 
се
 
саставља
 
се
 
на
 
основу
 
прикупљених
 
изјава
,
доказа
 
и
 
обавјештења
,
 који
 
су
 
откривени
 
и
 
прикупљени
(
ЗКП
 
чл
.227).
Уз
 
извјештај
 
се
 
достављају
 
и
 
предмети
,
скице
,
фотографије
,
прибављени
 
извјештаји
,
списи
,
службене
 
забиљешке
,
изјаве
,
налази
 
и
 
мишљења
,
видео
 
записи
 
и
 
сви
 
други
 
материјали
 
који
 
могу
 
бити
 
корисни
 
за
 
успјешно
 
вођење
 
поступка
,
укључујући
 
све
 
чињенице
 
и
 
доказе
 
који
 
иду
 
у
 
корист
 
осумњиченом
 
лицу
.
 
10
ЗАКЉУЧАК
У
 
овом
 
 раду
 
описана
 
 је
 
методика
 
 расвјетљавања
 
кривичних
 
дјела
 
 разбојништва
 
са
 
посебним
 
аспектом
 
на
 
 рад
 
полицијских
 
службеника
 
Центра
 
 јавне
 
безбједности
 
Бања
 
Лука
,
Сектора
 
криминалистичке
 
полиције
.
На
 
основу
 
добро
 
урађене
 
 радње
 
увиђаја на
 
лицу
 
мјеста
 
извршења
 
кривичног
 
дјела
 
 разбојништва
,
те
 
након
 
тога
 
вјештачења
 
трагова
 
и
 
средстава
 
који
 
су
 
пронађани
 
на
 
лицу
 
мјеста
,
те
 
узетих
 
изјава
 
од
 
свједока
 
а
 
након
 
тога
 
испитивања
 
осумњиченог
 
у
 
великом
 
броју
 
случајева
 
 расвјетљено
 
 је
 
кривично
 
дјело
 
 разбојништва
.
Поред
 
овога
 
потребно
 
 је
 
да
 
се
 
органи
 
који
 
се
 
баве
 
откривањем
 
и
 
доказивањем
 
овог
 
кривичног
 
дјела
 
имају
 
на
 
 располагању
 
све
 
потребне
 
правне
 
оквире
 
у
 
којима
 
ће
 
се
 
моћи
 
служити
 
 развојем
 
савремене
 
науке
 
и
 
техничких
 
достигнућа
.
То
 
подразумева
 
континуирану
 
едукацију
 
и
 
стално
 
усавршавање
 
полицијских
 
службеника
 
који
 
тај
 
посао
 
непосредно
 
обављају
.
Нестручно
 
спровођење
 
истраге
,
подложност
 
полицијских
 
службеника
 
тужилаца
 
и
 
судија
,
корупцији
 
као
 
и
 
други
 
видови
 
сарадње
 
са
 
криминалним
 
организацијама
 
доводи
 
до
 
 јачања
 
нихових
 
структура
 
и
 
константног
 
повећања
 
извршења
 
кривичних
 
дјела
.
То
 
доводи
 
до
 
стварања
 
неповјерења
 
грађана
 
ка
 
полицији
 
и
 
другим
 
органима
 
гоњења
 
што
 
доводи
 
да
 
грађани
 
као
 
непосредни
 
свједоци
 
извршења
 
ових
 
кривичних
 
дјела
 
немају
 
 разлог
 
за
 
свједочење
 
на суду
.
Размјена
 
информација
,
сарадња
,
проактивне
 
заједничке
 
истраге
,
сарадња
 
између
 
правосудних
 
органа
 
у
 
истрагама
 
и
 
судским
 
процесима
,
кроз
 
заједничке
 
методологије
 
кривичног
 
гоњења
 
и
 
заједничке
 
истраге
 
доприноси
 
ефикаснијем
 
сузбијању
 
и
 
успешнијем
 
откривању
 
кривичних
 
дјела
 
 разбојништва
.
Потребно
 
 је
 
користити
 
све
 
 радње
 
доказивања
 
кривичних
 
дјела
 
које
 
прописује
 
Закон
 
о
 
кривичном
 
поступку
 
а
 
нарочито
 
употребу
 
посебних
 
доказних
 
мјера
 
и
 
 радњи
 
 јер
 
 разбојништво
 
као
 
сложено
 
кривично
 
дјело
 
захтјева
 
системски
 
приступ
 
сваком
 
сегменту
 
његовог
 
 расвјетљавања
.
ЛИТЕРАТУРА
Бабић
,
 М
.;
 Марковић
,
 И
.(2009).
 Кривично
 
право
 – 
 општи
 
дио
,
Бања
 
Лука
:
Универзитет
 
у
 
Бањој
 
Луци
 – 
 Правни
 
факултет
,
Бркић
,
 Б
.(2002).
 Казнена дјела разбојништва и разбојничке крађе
.
 Хрватска правна ревија
 ,
 Загреб 
 ,
број
11/2002.
година
;
Јовашевић
,
 Д
. (2002).
Кривична
 
дела
 
 разбојништва
 
и
 
 разбојничке
 
крађе
 
у
 
теорији
,
пракси
 
и
 
упоредном
 
праву
,
 Безбедност
 ,
 Београд
 ,
број
 2/2002,
година
;
Ковачевић
,
В
. (2003).
 Методика
 
истраживања
 
имовинских
 
деликата
,
Нови
 
Сад
,
 
11
Кривични
 
закон
 
РС
 – 
 КЗ
 
РС
,
Службени
 
гласник РС 
 ,
 бр
.49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10 );
Симовић
,
М
.
et al
.( 2005).
 Коментари
 
кривичних
 / 
казнених
 
 закона
 
 у
 
 БиХ 
,
Сарајево
,
Закон
 
о
 
кривичном
 
поступку
 
РС
-
ЗКП
 
РС
,
Службени
 
гласник РС 
,
бр
. 100/09.
Стојановић
,
 З
.(2012).
 Коментар
 
 Кривичног
 
 Законика
,
Београд
;
METHODS OF DETECTIONTORTROBBERYIN PRACTICE CJB BANJA LUKA
Mladen Vukovi
ć
3
, MAGoran Blagojevi
ć
4
, mr 
Abstract:
Combatingcrimeis aconstantandvery actualandtroublesomepart of the overallsecurity proceduresandissuesof social conditions. The most serious crimesincludingrobberyandrobbery, as well as traditional formsof violentproperty crime, reveal themostcommonconventionalmethods and means, although in thepresent conditions ofuseand new(special) methods, which contribute tomoreefficient detectionand suppressionof thesecrimes. The paperwillbe presented, analysisandproblematisethe specificsconcerning themethodologyto shedlight onthe criminal offensesof robberystarting from theways ofknowing, measuresthe first operation, the investigation on theWatchlistplace as theapplication ofoperational-tactical measures and actions that are customizedsubjective andobjectivefactors specificqualifyingforpolice workMUP RSthe Criminal InvestigationDepartment.
Keywords
: Robbery, methodology, explanation,practice,Banja Luka region,investigation,operational andtacticalmeasures and actions.
 
3
 Mladen Vukovi
ć
 , Masterlawyerin the fieldof legaldoctrine, the Ministry of Internal Affairsof the Republic ofSerbian, Center for Public SecurityBanja Luka, Crime Police Sector,contact:mladen_vukovic1983@yahoo.com.,tel. +387/65-612-755.
4
GoranBlagojevic, master of the artsecurityandcriminology, Ministry of InternalAffairsof the Republic ofSerbian, Director of thePolice DirectorateDOC, contact: blagojevicgoran@yahoo.com